Питања која можете добити на испиту. Неки професори их не користе него на испиту смисле какво питање да вам дају. Ако постоје, пожељно је учити по њима.

Картице са исписаним испитним питањима које извлачите на испиту. Неки професори не користе картице него вам сами бирају питања.

Хмм, нешто као контролни :) Нека врста испита пред прави испит. Не постоји за све предмете. Може да буде ослобађајући тј. да део градива који сте положили на колоквијуму не морате полагати на испиту али и не мора бити тако. Уписује се у индекс али у посебне странице и не улази у просек. Та оцена може али не мора много да утиче на оцену коју ћете добити на испиту. Колоквијум може бити и услов да се изађе на испит.

По добијању питања на испиту, ако је реч о усменом полагању, углавном добијате време да напишете концепт који ћете користити при излагању.

6-10 су пролазне оцене а са 5-ицом се пада. Она се по правилу не уписује у индекс.

Рок за вијање услова. Није предвиђен статутима факултета али га често студенти измоле на крају године. Негде се ограничава на могућност полагања само једног испита у том року.

Ово радите на крају сваког семестра и за то су вам често потребни скупљени потписи професора. Овера је услов да упишете следећи семестар.

Испитни рок пре званичног рока. Држе га неки професори, углавном за оне који су били вреднији - ишли на вежбе, радили семинарске радове итд.

Сваки испит мора да се пријави по обрасцу факултета. Негде сви плаћају ове пријаве а негде само самофинансирајући студенти. Углавном постоји и рок, за оне који су закаснили са пријавом, да то накнадно ураде али се то леепо плаћа. Без пријаве не можете полагати испит, барем званично. Може се десити и да студентска служба загуби Вашу пријаву па да не будете прозвани на испиту. Тад морате одмах ићи у ст. службу да пробате то решити.

Могућа на неким факултетима али се плаћа.

Ово раде неки професори и асистенти како би водили евиденцију ко је присутан. Неки чак и упоређују насумично ваш потпис са вашим потписом са претходног предавања. Или вам не пуштају папир за потписе него вас прозивају.

Ово дође отприлике као полугодиште. Дакле, свака школска година има 2 семестра.

Постоје неауторизоване (праве их студенти) и ауторизоване (праве их професори). Прве су углавном скраћена верзија градива. Неке су довољне за спремање испита а неке ни избилиза.

Да бисте оверили семестар, углавном је потребно да скупите потписе свих професора и асистената којим они потврђују да сте присуствовали предавањима и вежбама. Ако их нисте све скупили, негде је могуће надоместити 1-2 потписа тако што ћете то платити факултету.

На неким испитима се извлаче картице са неколико питања на њима. То су тзв. комбинације. Учење по комбинацијама често значи да нећете да научите сва питања него само нека па је практичније да научите питања која иду заједно у комбинацији. Али негде се свако питање извлачи посебно.

Ако вам оцена није одмах уписана у индекс (ако сте полагали у предроку или ван рока а по договору са професором), постарајте се да се оцена на време нађе у професоровом записнику и у вашем индексу. Ако је нема ни на једном од та два, књигу у руке па испочетка.

Минимални број испита које морате положити да бисте уписали следећу годину. Остале можете пренети. Често се нпр. за упис треће године тражи неки број положених испита из друге и чиста прва.

Испити који се морају положити да бисте могли уписати следећу годину. Не постоје свугде.

Држе их углавном асистенти. Требало би да буду вежбе испредаваног знања, што негде и јесу, али су негде само теоретисање и понављање предавања. Углавном су обавезна а посебно на природним факултетима.

Испит се полаже усмено и/или писмено, односно практично, што је најчешће пракса на уметничким и медициснким факултетима. Испитни рокови су следећи: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.

У сваком студијском програму одређени су обавезни програми, које студент мора савладати током студија. Поред тога, нарочито на вишим годинама студија, сваки студијски програм предвиђа и изборне предмете које ће студент изабрати у зависности од сопствених интересовања.

или на енглеском European Credit Transfer System (ECTS) представља јединствени систем квантитативног вредновања уложеног рада студента у стицање звања, способности и вештина (исходи учења) предвиђених како студијским програмом, тако и сваким предметом у оквиру тог програма. Бодови су врста заједничке "валуте" у Европском систему високог образовања, при чему се она заснива на раду студента који је верификован испитом.

По завршетку студија студенти, поред дипломе, добијају и званичан документ који се зове Додатак дипломи. У њему су наведени детаљи студијског програма, постигнуте оцене, број ЕСПБ за сваки предмет, а могу бити наведена и инема професора, као и ваннаставне активности студента током студија: чланство у студентским организацијама, спортске и културне активности, похађање курсева и семинара и др. Додатак дипломи је веома важан документ и са аспекта мобилности студената, као и приликом будућег запошљавања, јер поред звања наведеног у дипломи, даје и преглед садржаја савладаног студијског програма.

Мобилност подразумева међууниверзитетску покретљивост студената, наставног особља и истраживача како у земљи, тако и у иностранству без обзира на то да ли се ради само о једном делу студија(семестар, академска година) или о наставку целокупних студија. Мобилност студената је један од приоритета Европске уније у области образовне политике и то се најбоље очитава кроз финансијска средства инвестирана у програме мобилности као што су Erasmus, Erasmus Mundus и други.