Психијатријска болница у Соколцу је основана 1958. године, одлуком Владе републике БИХ. Болница је почела са азиларним збрињавањем хронично оболелих душевних болесника и ментално ретардираних особа. Установа стартује са кадром од два лекара, од којих је један специјалиста психијатар, а други лекар опште праксе. Седамдесетих година, Психијатријска болница почиње да измешта ментално ретардиране особе у друге установе, а повећава број акутних и хроничних душевних болесника. Осамдесетих година, Психијатријска болница формира Судско одељење. У Болници ради осам психијатријских одељења, различитих по врсти и намени психијатријских услуга. Комплетира сопствену, самосталну и целовиту стручну екипу ( болничари, медицинске сестре, радни терапеути, социјални радници, психолози, биохемичари, лекари специјализанти и лекари специјалисти-неуропсихијатри, субспецијалисти за ЕЕГ дијагностику и форензичку психијатрију). Има своју комплетну администрацију и техничку службу. Едукација и стручно усавршавање кадра, као и њихово учешће на стручним скуповима, те теоријско-практични рад, тих су година, континуирани, интензивни и запажени. Психијатријска Болница је по свом стручном раду и хуманом ангажовању била позната широм еx Југославије Школовани медицински кадар је долазио из разних крајева земље да овде живи и ради. Крајем деведесетих година Судско одељење Психијатријске Болнице прераста у Републички Завод за судску психијатрију.

Тако је било до рата...
Априла 1992. године, почиње рат и са ратом се, нажалост дешавају лоше промене: Од 1992. до 1995.године, опада број пацијената; у крајње бедним животним условима умире 120 пацијената. Болница дочекује крај рата са једва 300 пацијената. Кадар, особито високо-стручни, се разилази; од особља остаје само онај ко мора и ко нема где да иде; ипак остају сви неопходни стручни профили, само у знатно мањем броју. Инфраструктура Психијатријске Болнице осиромашује, пропада...

1993. године одлуком Владе Републике Српске, Психијатријска Болница у Соколцу, улази у састав Клиницког центра Српско Сарајево. У поратним годинама долази до делимицне обнове болницке инфраструктуре од стране иностране струцне и хуманитарне помоци од МФС и Норвеског Црвеног крста.

Од 1998. до 2000. године, Психијатријска Болница се укључује у концепт и програм Мреже заштите менталног здравља у заједници. Тада Болница прераста у Психијатријску клинику и збрињава углавном акутну и судску патологију. Значајан је и број хроничних болесника, јер је њихов социјално материјални положај скоро безнадежан. Укупни број пацијената је 200. И пре рата и сада, установа смешта и лечи пацијенте различитих националности, које живе на подручју БИХ.

Сада је Психијатријска Клиника организована у 2 акутна и 2 рехабилитациона, мушка и женска одељења, судско одељење и одељење радно-окупационе терапије. Кадровски је комплетирана по броју и разноврсности услуга. Психијатријска Клиника иначе има посебан локацијски квалитет, јер је "кућа на брду". Низ клиничких павиљона налази се на брдовитом подручју, окружени ливадама и шумарцима. Тишине и зеленила - у изобиљу. Пословна политика наше куће се окреће здравој тржишној понуди здравствених услуга, са својим компетентним, савременим, разноврсним и целовитим третманом људи који пате од менталних поремећаја. Радно-окупациони програми иду раме уз раме са фармакотерапијом. Посебно место заузима Радна терапија: АРТ терапија ( ликовне, примењене, вајарске, музичке активности и секције); ГРУПНА ( психосоцијална ) терапија ( мале-encounter групе, велика социотерапијска група, социотерапијске заједнице, Клуб болесника); Еколошке, пољопривредне активности и секције; Библиотека, библиотечке и литерарне активности, часопис >Арт магазин<; Прославе значајних датума, игранке, чајанке, излети.
Сва ова догађања са пацијентима одвијају се у кругу клинике и изван ње, у виду локалних гостовања и излета. Психијатријска Клиника је наставна база за студенте медицине и стоматологије Факултета у Фочи. 2004. године су код нас боравили и студенти психологије Факултета из Бања Луке.