Фасцинираност домаћих TV станица криминалистичким серијама у којима скупина специјално утренираних индивидуа, користећи модерну технологију и последња научна открића, решава најразличитије случајеве гнусних убистава, у последње време, више је него приметна. Иако се по овоме не разликујемо много од земаља на далеком нам западу (у појединим се чак приказују spinoff прикрајци којима нормалан човек више ни име не може да запамти), нама лаицима делује потпуно нестварно како неустрашиви форензичари, као од шале, раскринкавају зликовце и расветљавају замршене случајеве (који су некад стари и више година). Ако сте на тренутак помислили да је Autopsy Room намењен homebrew форензичарима који би волели да свој таленат „избрусе“ у пракси, али не знају на који начин то да ураде, шалу одмах оставите по страни.

У питању је корисно мултимедијално остварење издавачке куће Harwood Academic Publishers, намењено студентима медицине који се током школовања сусрећу и са овом њеном граном.

Програм је замошљен као својеврсни тренажер путем којег будући патолози/форензичари, без комадања (полу)распаднутих лешева на факултету, могу на визуелно упечатљив начин доћи до сазнања о бројним ситуацијама које их, колико већ сутра, могу сачекати у пракси. Постоји укупно 30 различитих случајева за решавање у којима корисник нема могућност директног учешћа у аутопсији (сецкање виртуелним скалпелом заборавите), већ на основу доступних података треба да се донесе суд о узроку смрти.

Цео поступак замишљен је (полу)интерактивно, пошто се од корисника захтева да у појединим моментима донесе одлуке (или затражи помоћ од програма) које, ако се покажу нетачним, доносе негативне поене. Да би се мишљење могло изградити, а на тај начин дошло и до узрока смрти, могуће је погледати детаљан опис историје болести преминулог, прегледати узорке урина и крви, информисати се о терапијама које је примао (ако их је било), проучити рендгенске снимке, па чак и простудирати фотографије органа/делова тела које указују на могуће узроке смрти.

Наравно, сви битни елементи случаја „подмазани“ су одговарајућим сликама које у појединим ситуацијама могу бити прилично дегутантне па водите рачуна о томе да у близини рачунара не буде деце или оних са слабијим стомаком. Не треба посебно истицати да су сви битни аспекти подвучени гомилом текста. Као што смо већ рекли, случајева укупно има 30, а аутори су се потрудили да покрију широк дијапазон могућих ситуација.

На крају, не можемо а да се мало не нашалимо са будућим патолозима. Иако је програм веома користан и одлично замишљен, има само једну ману. Уколико имате осетљиво чуло мириса, никад неће моћи да вас припреми на изазове који вас чекају у том departmentu.

Адреса: www.teylorandfrancisgroup.com